Poslovne vijesti - Srbija

Čekajući zakon o stečaju

Iako je rok za gašenje preduzeća koja su u blokadi duže od dve godine istekao sredinom novembra, na udaru samo preduzetnici, ne i privredna društva.

Rok za gašenje svih preduzeća koja su u blokadi duže od dve godine istekao je sredinom novembra. Međutim, zbog toga što je Ustavni sud sredinom prošle godine osporio odredbe o automatskom stečaju, na udaru su ostali samo preduzetnici, a privredna društva su - do daljeg, pošteđena likvidacije.

Prema zvaničnim informacijama, gotovo polovina od 53 hiljade blokiranih preduzeća je u tom statusu duže od dve godine.

Za sada su jedino taksisti i autoprevoznici iznenađeni što su im firme brisane zbog računa koji im je blokiran već dve godine, ostali su izgleda od svog biznisa već digli ruke. U ovom trenutku, po nalozima Narodne banke i Poreske uprave, najviše posla ima Agencija za privredne registre.

"Mi smo povećali broj brisanja preduzetnika 10 puta, u poređenju sa oktobrom, dakle samo u novembru obrisano je 13 i po hiljada preduzetnika čiji su računi bili u blokadi duže od dve godine", rekla je Gabrijela Petković Jovanović iz Agencije za privredne registre.

Neprirodno je da firma postoji, a da joj je račun godinama blokiran, kažu u Ministarstvu privrede. Zbog toga bi istu sudbinu trebalo da dele i privredna društva i preduzetnici. Najavljuju da će novi zakon o stečaju to ispraviti.

Savetnik u Ministarstvu privrede Aleksandar Stevanović smatra da treba otkloniti slabosti koje su u Srbiji od stečaja stvorile instrument umiranja firmi umesto ozdravljenja firmi.

"Ne vidim nikakav razlog da firme dugo godina budu u blokadi, jednostavno pokrene se postupak, poverioci uđu u vlasništvo onoliko koliko su dugovi i svi su mirni, preduzeće nastavlja da živi sa novim vlasnicima", rekao je Stevanović.

Pomoćnik direktora Poreske uprave Rada Kostić kaže da je prema podacima Narodne banke, 47 odsto blokada duže od dve godine, što govori da Poreska uprava radi ali da firme faktički propadaju.

Veliki broj od 53.000 blokiranih preduzeća ipak bi da izbegne stečaj. Osim reprograma duga na 24 meseca, sve češće ulaze u program reorganizacije koji im omogućava vraćanje duga u roku od 5 godina.

Prema rečima Kostićeve, dnevno stiže po četiri, pet plana reorganizacije i po četiri, pet planova reprograma.

I pored toga što preduzetnici posle blokade najčešće odjavljuju firmu, sve do novembra broj novootvorenih radnji bio je veći od brisanih. Isto važi i za privredna društva.

Prema podacima APR-a, u ovom trenutku 213 hiljada preduzetničkih radnji i 111 hiljada privrednih društava posluje bez blokade.

Do sredine prošle godine, ugašeno je 16 i po hiljada privrednih društva, tada je Ustavni sud osporio automatski stečaj pa su na udaru brisanja ostali samo preduzetnici.